BEOGRAD 2016 - SAJAM NAMEŠTAJA

Umetnička radionica “Alef3” izrađuje unikatni nameštaj
DUHOVNOST I ESTETIKA U DRVETU 

Dušan Ječmenica i njegova Umetnička radionica “Alef3” nedavno su se na Sajmu nameštaja u Beogradu prvi put predstavili široj javnosti sa unikatnim predmetima od prirodnih materijala, pre svega od drveta. Iako “Alef3” postoji skoro dve decenije, a Dušanovo interesovanje za umetničku obradu drveta još mnogo duže, i mada brojni radovi iz ove radionice već oplemenjuju prostore hotela, restorana, poslovnih objekata i luksuznih vila širom Evrope, ovo je bila premijera veoma originalnih komada nameštaja na srpskom tržištu. Sudeći po reakcijama i interesovanju, a budući da je svaki komad nameštaja potpuno jedinstven, o Umetničkoj radionici iz Premeće kod Čačka još će se puno govoriti. O tome šta je za njega drvo i kakvo je zadovoljstvo obrađivati ga, kakve je utiske nameštaj “Alefa Trojnog” izazvao na Beogradskom sajmu, kao i o nekim drugim svojim interesovanjima, za “Čačanski glas” priča Dušan Ječmenica, koji je u umetnost “došao” iz elektronskog i sveta mobilne telefonije, što je njegova uža struka, ali priznaje da rad sa drvetom, za njega predstavlja pre svega “terapiju za energetsko punjenje”, ali i jedini pravi život. 

Svako od dela dizajniranih u “Alefu3”, koje je izrađeno ručno – stolovi, sofe, stolice, satovi, lampe, ramovi za slike, kao i cele garniture, ima neku svoju priču, koju svaki posmatrač gleda na svoj način, baš poput čuvenih Roršahovih mrlja mastila. Tako im je i sam autor dao nazive, pa se možemo naći pred stolom “Rađanje”, “Metamorfoza”, “I bi žena”, “Oda čoveku”, “Oslobađanje”, “Norveško belo”, ili ispred sata kojim su nam predstavljeni “Zakrivljenje” ili “Zatočenik vremena”, pred čudnovatom garniturom “Svarog” ili policom “Heksagram”… Što se tiče obrade drveta i stvaranja jednog novog oblika, sagovornik “Glasa” kaže da je to spoj ljubavi prema izražavanju u drvetu i velike profesionalnosti njegovih brojnih “saučesnika”, odnosno onih koji rade dodatnu obradu svakog predmeta koji je on osmislio i dao im glavna obeležja. Pri tom, trudi se da u materijalima, koje je priroda isklesala i velikodušno ponudila, zadrži sve ono što je do trenutka obrade bio život drveta i kamena. Zato su dodatni ukrasi na teksturi: godovi, čvorovi, nabori, izrasline, pukotine… Jer “i glatka površina drveta govori o sebi, ali mnogo više njegove bore, kao što je slučaj i sa licima ljudi”, poručuje autor… 

 V. T. Ceo tekst možete pročitati u novom broju Čačanskog glasa.
Powered by WebExpress